Споменик кнезу Михаилу

Споменик је подигнут 1882. у част кнеза Михаила М. Обреновића III.
Израдио га је познати италијански вајар Енрико Паци.
Кнез Михаило је, захваљујући околностима и свом дипломатском умећу, успео да од Турске преузме управу над преосталим градовима ( чији се називи налазе на споменику ), као и да издејствује да и последњи турски војник напусти Србију.
Шестог априла 1867. кнез је на белом коњу, добијеног на поклон од султана, ујахао у београдску тврђаву кроз Стамбол капију, где је прочитан султанов указ и где су му предати кључеви од града.
Споменик симболизује управо тај тренутак.
Да ли случајно или не, кнежева рука је усмерена према Јерихону, као месту где су трубе прославиле веру и упорност. Вера и упорност је учинила да Београд поново постане и остане српски.


Памятник князю Михаилу

Памятник воздвигнут в 1882 году в честь князя Михаила Обреновича III.
Его автор - известный итальянский скульптор Энрико Пацци.
Благодаря обстоятельствам и своей дипломатичности князь Михаил сумел получить от Турции бразды правления остальными городами, названия которых указаны на памятнике, и добился ухода из Сербии всех турецких войск.
Шестого апреля 1867 года князь въехал в город через Стамбул-ворота на подаренном султаном белом коне, где ему был зачитан султанский указ и переданы ключи от городов. Памятник изображает момент, когда князь, случайно или намеренно, указывает рукой в сторону Иерихона, где под звуки труб прославляли веру и упорство. Именно вера и упорство помогли Белграду вновь стать сербским городом.


Denkmal des Fürsten Mihailo

Das Denkmal wurde 1882 zu Ehren des Fürsten Mihailo M. Obrenovic III. errichtet.
Es wurde von dem berühmten italienischen Bildhauer Enrico Pazzi erbaut.
Fürst Mihailo hat es, dank den Umständen und durch sein diplomatisches Geschick geschafft, die Verwaltug der verbliebenen Städte (deren Namen sich auf dem Denkmal befinden) von der Türkei zu übernehmen und erwirkte ausserdem, dass auch der letzte türkische Soldat Serbien verlässt.
Am sechsten April 1867 ritt der Fürst auf einem weissen Pferd, das er vom Sultan als Geschenk erhalten hat, durch das Stambol -Tor in die Stadt , wo der Erlaß des Sultans verlesen wurde, und wo ihm die Schlüssel der Städte überreicht wurden. Das Denkmal symbolisiert gerade diesen Augenblick.
Ob zuffälig oder nicht, die Hand des Fürsten ist auf Jericho gerichtet, auf den Ort wo mit Posaunen der Glaube und die Hartnäckigkeit gefeiert wurden. Glaube und Hartnäckigkeit bewirkten, dass Belgrad wieder serbisch wird, und bleibt.


Monument to Duke Mihailo

The monument was erected in 1882 in the honor of Duke Mihailo M. Obrenović III made by the famous Italian sculptor Enrico Pazzi.
Due to the circumstances and his diplomatic skill, Duke Mihailo managed to take over the management of the remaining cities (the names of which are on the monument) from the Turks as well as to have the last Ottoman soldier leave Serbia.
On a white horse, received as a gift from the Sultan, on April 6th 1867 the Duke rode into the city through Stambol gate, where the Sultan's decree was read and where he was handed the keys to the cities. The monument symbolizes this occasion.
Accidentally or not, the Duke’s hand is directed towards Jericho as the place where the trumpet celebrated faith and perseverance due to which Belgrade became and remained Serbian.