Христов монограм

Христов монограм, или Лабарум (☧), се састоји од прва два грчка слова у речи Христ (грч. ΧΡΙΣΤΟΣ, или Χριστός), слова Х (Хи) и Р (Ро). Први пут га је употребио римски цар Константин.
Слово Р се често приказује тако да подсећа на пастирски штап, а слово Х да подсећа на крст, представљајући Исуса Христа као доброг пастира своје пастве, хришћанске Цркве.
На путу за Вечни Град, Константин је доживео мистично искуство након кога се отворено определио за хришћанску веру. По Лактанцију, чији је спис „О смрти прогонитеља“ настао већ око 317/8. год, Константину је у сну, у ноћи која је претходила бици код Милвијског моста, наложено да на штитове својих војника стави слово Х са вертикалном цртом закривљеном при врху тако да формира христорам. По Константиновом биографу епископу Евсевију Цезарејском, који је цареву биографију саставио нешто после 337. године, цар му је лично и под заклетвом неколико година касније испричао читав догађај. По Евсевијевој причи у Vita Constantini, цар се молио богу кога је поштовао и његов отац и наредног дана на небу, изнад сунца, Константин и његова војска су угледали светлосни крст са натписом "овим побеђуј" (τουτο νικα). Цар није био сигуран у значење визије док га у сну није посетио Христ и препоручио му да направи војни стег у облику знака виђеног на небу и искористи га у бици. Сутрадан, Константин је наредио да се искује војни стег (labarum) са венцем на врху у коме се налазила спојена грчка слова Х и Р у виду Христовог монограма. Након тога, цар је одлучио да следи Бога који му се указао и окупио је око себе хришћанске свештенике од којих је затражио да га упуте у Христову веру.